Стил

Значи мењамо „Учитавам…”, „Претражујем…”, „Пребацујем…” у „Учитавање…”, „Претраживање…”, „Пребацивање…”, као и „Не могу да преузмем датотеку.” у „Није могуће преузети датотеку.”. У реду. Затим, „Заиста желите да…” у „Желите ли заиста да…”. Избацујемо моњакање (то је већ урађено) и жаљење.

• Шта радити са облачићима? КДЕ каже да се преводи у 2. л. мн., а може и у императиву код краћих облика.
• Шта о насловима? Оставити у именичком облику?
• Дугмад типа „Сазнајте више” или „Пошаљите повратне информације”, требају ли бити у императиву?

Облачићи су у реду, мислим да тако раде и сви други пројекти. Наслови у програмима исто (конкретно мислим на насловни мени). Што се тиче наслова у чланцима за помоћ, код Гугла је ситуација половична. Ево, ушао сам у помоћ за Плеј продавницу на телефону, тамо имају одељци „Избришите Google налог”, „Ресетујте лозинку” па онда „Поновно инсталирање и поновно омогућавање апликација”, „Брисање кеша и колачића”…

Требало би и ту именички облик. Упореди нашу и хрватску страницу за помоћ. Небо и земља. Код њих је све лепо у именичком облику, нема шарања.

Поменута дугмад и мени иду на живце. Раније сам „Learn more” преводио као „Детаљније”, по узору на Русе, па није било тих проблема. Краће је и супер се уклапа. Сад, иако је дугме које води до друге странице, које преводимо императивом, мислим да је овде интеракција програмер—корисник па је у реду да остане у 2. л. мн.

„Пошаљи повратне информације” би имало смисла само као дугме код веб-обрасца у који смо већ унели своје мишљење. Линк у менију би требао да гласи или „Пошаљите повратне информације” или само „Повратне информације”.