Стил

До сада смо се бавили преводима, али шта о стилу? Нешто и не примећујем да Гугл и Мајкрософт користе КДЕ-ов стил.

Мислиш на обавештења? Да, свесно сам ишао против њих јер је 1. л. јд. презента у активу далеко супериорније решење. Пасив у српском би требало избегавати кад год је то могуће. Презент („Преузимам…”) савршено осликава ток радње, док је именички облик („Преузимање…”) генерички и не говори баш ништа. Слично и за обавештења која се односе на окончање неке радње („Не могу да извршим операцију.”), с тим што код њих предности нису на први поглед видљиве, али кад размислиш о актерском моделу, јасно је да рачунар корисника извештава о успешности операције. Још једна предност је то што су реченице краће, природније и једнообразне; горепоменута реченица у пасиву може гласити „Операција није извршена.”, „Операцију није могуће извршити.”, „Није могуће извршити операцију.”, „Извршавање операције није могуће.”, „Операција се не може извршити.”, „Операција не може бити извршена.” итд., итд. Да не помињем да се у оригиналу неретко користе све могуће конструкције, било са „cannot”, „couldn't”, „failed”, „unsuccessful” и сл., па и превод буде шаренолик.

Ипак, без обзира на све набројане предности и године коришћења 1. лица, будући да смо кренули са дорадом и стандардизацијом превода, било би паметно да се окренемо пракси и користимо Гуглов и Мајкрософтов стил. Док сам куцао поруку (а о овоме нисам раније размишљао јер сам прихватао здраво за готово), схватио сам да просто не иде да нам се рачунар обраћа у 1. лицу, као да је живо биће. Из тог разлога ме и не чуди што већина језика користи пасив, укључујући Русе, који имају веома развијену преводилачку праксу. Узимам их као пример јер им је језик, од свих светских језика, најсличнији нашем.

Е сад, требало би се одлучити за један од горенаведених шаблона по ком ћемо „склепавати” реченице. Гугл углавном користи „није могуће + глагол + објекат” (подебљани пример изнад), сем када то није могуће, као у примеру „Couldn't install because the certificate file couldn't be located.”. Овде фали објекат јер је глагол „инсталирати” прелазан, па реченица „Није могуће инсталирати јер…” отпада. Решење је или додати објекат, што би требало избегавати, или преформулисати, на шта су се одлучили Гуглови преводиоци. Крајњи превод гласи: „Инсталација није могућа јер није могуће пронаћи датотеку сертификата.”. Понављање „није могуће” двапут није баш милозвучно, али ни оригинал није ништа бољи. Вероватно би комбинација „више звучала”, нешто попут: „Инсталација није могућа јер се датотека сертификата не може пронаћи”.

Ту су добро поступили, а већ овде направили грешку: „Није могуће преузети. Одредишна датотека већ постоји.”. Преузети — шта? Шарену лажу? Треба просто „Преузимање није могуће.”.

Мајкрософт већ на првој страници за упит „cannot play” показује да је недоследан: „Није могуће репродуковати DVD” и одмах поред „Репродукција диска није могућа”. Чини ми се да има више резултата за други тип конструкције. С друге стране, „cannot find”, „cannot open” и „cannot delete” једногласно дају први тип, попут Гугла. Закључак: мислим да би требало њега да се држимо, осим у посебним случајевима.

Сетио сам се још нечег. Реченице које почињу са „Are you sure…”, уместо досадашњег „Заиста желите да…”, ваљало би променити у „Желите ли заиста да…”, како би било саобразно с другим упитним реченицама. Такође се поклапа са Мајкрософтом и делимично Гуглом (они понекад користе „стварно” ум. „заиста”). Ваљало би и изопштити „жаљења” као што смо изопштили „мољакања”. Негде смо имали силне стрингове са „нажалост” на почетку, а то уопште не доприноси поруци. Наши преводиоци за Гугл остављају, мада ме то и не изненађује јер преводе све дословно, реч по реч, ретко где сажимају или прилагођавају. Хрвати то „sorry” углавном сматрају излишним па су га на већини места у тој датотеци избацили, док га Руси, Украјинци, Пољаци, Шпанци, Португалци и вероватно многи други уопште немају.

Извини на касном одговору. Уздравље!

Значи мењамо „Учитавам…”, „Претражујем…”, „Пребацујем…” у „Учитавање…”, „Претраживање…”, „Пребацивање…”, као и „Не могу да преузмем датотеку.” у „Није могуће преузети датотеку.”. У реду. Затим, „Заиста желите да…” у „Желите ли заиста да…”. Избацујемо моњакање (то је већ урађено) и жаљење.

• Шта радити са облачићима? КДЕ каже да се преводи у 2. л. мн., а може и у императиву код краћих облика.
• Шта о насловима? Оставити у именичком облику?
• Дугмад типа „Сазнајте више” или „Пошаљите повратне информације”, требају ли бити у императиву?

Облачићи су у реду, мислим да тако раде и сви други пројекти. Наслови у програмима исто (конкретно мислим на насловни мени). Што се тиче наслова у чланцима за помоћ, код Гугла је ситуација половична. Ево, ушао сам у помоћ за Плеј продавницу на телефону, тамо имају одељци „Избришите Google налог”, „Ресетујте лозинку” па онда „Поновно инсталирање и поновно омогућавање апликација”, „Брисање кеша и колачића”…

Требало би и ту именички облик. Упореди нашу и хрватску страницу за помоћ. Небо и земља. Код њих је све лепо у именичком облику, нема шарања.

Поменута дугмад и мени иду на живце. Раније сам „Learn more” преводио као „Детаљније”, по узору на Русе, па није било тих проблема. Краће је и супер се уклапа. Сад, иако је дугме које води до друге странице, које преводимо императивом, мислим да је овде интеракција програмер—корисник па је у реду да остане у 2. л. мн.

„Пошаљи повратне информације” би имало смисла само као дугме код веб-обрасца у који смо већ унели своје мишљење. Линк у менију би требао да гласи или „Пошаљите повратне информације” или само „Повратне информације”.