Portal:Sr/Правописне недоумице
Црта и цртица
У српском језику у употреби је црта (—) и цртица (-). Служе за интерпункцију у реченици. Црта се пише са размаком када су чланови у опозицији (нпр. изгубљено — нађено), а без размака када се односи на повезаност и сарадњу (нпр. влада Цветковић—Мачек) или просторне и временске релације и интервале (нпр. Дунав—Тиса—Дунав, 5—7), осим ако је неки од чланова вишечлан од. има унутрашњу белину (нпр. правац Суботица — Нови Сад или 10. мај 2008 — 15. мај 2008), када се пише са размаком. Црта праћена размаком служи и за обележавање ставки у листи.
Наводници
Српски језик разликује две врсте наводника. Једни су „прави наводници” (може се користити и отворени наводник “); користе се увек за прве наводнике, а други су ’полунаводници’ и користе се за угнежђене наводнике. То значи да свака појава наводника " у преведеном тексту представља грешку.
Велико слово
Енглески језик често користи велико почетно слово у насловима и за истицање кључних речи у реченици, што у српском језику није дозвољено. Такође, ако се реч не пише великим словом, а не ради се о почетку реченице, порука треба да почиње малим словом (осим заглавља табела, наслова и поднаслова и сл.). Зато поруку „Special Character” не треба никад превести као „Посебан Знак“. У менијима се почетком реченице сматра корена ставка, као и свака ставка у дубини која прекида реченицу. (нпр. „Уметни > слику > из датотеке“, али и „Алат > Постави језик > за изабрано“).
Имена дана у недељи и месеци пишу се иначе малим почетним словом.
Акценти
Од акценатских ознака треба користити само генитивни знак (генитивна дужина — ̂ ) изнад вокала а (â), јер понекад није могуће одредити да ли је именица у једнини или множини. Овај знак се ставља за означавање множине. Пример: рачунар без (једног) програма : рачунар без (више) програмâ. Овај знак може да се користи и за уклањање вишезначности и у случају узастопних хомографа, где се користи у речи са дужим акцентом: Ја сам сâм.
Знакови за нагласке су: ̏ (краткосилазни; нпр. у речи „кућа”), ̀ (краткоузлазни; нпр. у речи „нога”), ̑ (дугосилазни; нпр. у речи „море”) и ́ (дугоузлазни; нпр. у речи „рука”).
Писање бројева
Мањи бројеви (иначе до од један до девет) пишу се словима; нпр. „три човека“, а не „3 човека“.
Сепаратор за хиљаде од. троцифарски сепаратор је тачка (1.000.000.000), а децимална места се одвајају запетом (1,25).
Латинична локализација
Правопис захтева измену писања наставака за облик на речи које задржавају изворну графију. Ћирилицом је исправно писати „OpenOffice.org-у”, али латиницом је исправно и „OpenOffice.orgu” (без цртице). Ако желите да избегнете стављање страних речи у падеж, можете се послужити неким модификатором, тј. појмом који описује његову природу (нпр. програм, компанија, страница итд.).
Слобода у превођењу
Преводилац првенствено треба да води рачуна о томе да ли преведени текст звучи природно. Због тога, слободно се могу заменити примери који боље функционишу у српском, скратити предуге реченице или више кратких спојити у једну. Треба превести суштину реченице, а не мењати реч за реч. Ред речи у српском је много слободнији него у енглеском, па то треба и искористити. И ваља знати да понекад и изворна енглеска порука зна бити погрешна, истина ово захтева одређено техничко знање да се препозна. Уколико Вам се нека порука чини конфузном проверите како изгледа на Википедији на енглеском језику, тамо се најпре препозна грешка у поруци односно исправи.
Формалност у обраћању
Оно што се сматра учтивим изражавањем зависи од културе језика, а исто важи и за ниво формалности. Увек се треба запитати колико неко упутство звучи природно. У енглеском се више инсистира на изражавању учтивости, па би је требало унеколико умањити при превођењу на српски. Нпр. енглеско „Please, wait“ треба превести као „Сачекајте“, а не „Молим, сачекајте“.
Ред речи
Ред речи у српском језику је опис па име, док је у енглеском име па опис. Пишемо „Кликни на дугме ’Одустани’”, а не „Кликни на ’Одустани’ дугме”; баш као и „Скуп алатки GNU gettext”, а не „GNU gettext скуп алатки”.
Опште грешке
Уколико имате недоумице око писања неких речи: (тачки или тачци, тетки или тетци, не знам или незнам итд.), можете да погледате сајт Како се пише.